DREŽNIČKA GRADINA (931 m)

Drežnička gradina nalazi se iznad fascinantne Potpećke pećine. Potpećka pećina ima najviši pećinski ulaz u Srbiji (50 m), a i na Balkanu. Nalazi se u selu Potpeće, 190 km od Beograda (2,5 sata vožnje). Vozite se u pravcu Užica i, malo pre Užica, skrenite levo prema Zlakusi. Putokazi će vas odvesti pravo do pećine.

• 

Od pećine se treba vratiti 100 m nazad, asfaltnim putem, i skrenuti levo na makadam, na ovom mestu:

Staza je markirana, ali su te markacije izbledele i teško uočljive na ključnim mestima. Staza uglavnom ide kroz šumu, po makadamskom putu.

Markacija vodi do jedne livade. Tačno na ovom mestu, ne skrećite desno, na makadam, već nastavite pravo, preko livade. Na malom kamenu, pre početka livade, nalazi se crvena strelica, koja pokazuje pravo. Idite u pravcu strelice, jedva uočljivom stazom, do kraja livade i bujnog rastinja. Tu ćete ponovo ući u normalnu, markiranu stazu. Od pećine do livade, potrebno je 30-45 minuta hoda.

Nastavite da pratite jedva vidljivu markaciju i uskoro ćete doći do prvih seoskih kuća. Odatle se pruža lep pogled na Ovčar i Kablar.

Morate proći pored ove kuće:

Posle kuće, pažljivo pratite markaciju, jer ćete uskoro morati da skrenete desno, na ovom mestu:

Odavde vas markacija vodi u jednu jarugu. Uspon je odavde prilično naporan. Nakon 15-20 minuta hoda, markacije više nema. Barem je ja nisam uočio. Nastavite da idete jarugom uzbrdo i, za 10 minuta, izaći ćete na makadamsku stazu. Ovde opet nisam uočio markacije. Idite levo. Nakon nepunih 5 minuta, videćete stazu koja se odvaja od glavnog puta i skreće desno. Idite tuda. Izađite na livadu sa vaše leve strane, odakle puca pogled.

Na vrhu brda se uočava repetitor, a tu se pojavljuju i markacije, koje su prilično jasne. Od repetitora, za 15 minuta dolazi se do Drežničke gradine (931 m). Na vrhu se nalazi spomenik borcima poginulim u Drugom svetskom ratu.

Meni je do vrha trebalo 2,5-3 sata hoda. Može se stići i za manje (2 sata), jer do vrha ima oko 8 km. Ja sam dosta lutao, tražeći markacije i jedva sam uspeo da izađem na pravi put, najviše zahvaljujući lokalnom stanovništvu. Tako da se nikako ne upuštajte u ovu avanturu bez mape ili GPS-a, a pogotovo ako ste neiskusan planinar!

Od vrha vas markacije vode nizbrdo, kamenitom stazom, do ove table.

Tabla nije baš najbolje postavljena, ali do Potpećke pećine zaista ima 3 km. Kada ugledate tablu, idite levo. Na drvetu je i oznaka za stazu broj 1 i 2. Pratite putokaz za stazu broj 2. Zapravo, staza kojom sam ja prošao je staza broj 2 i dugačka je oko 15 km.

Nekih 50 m od table, nalazi se ova zelena kapija. Krenite levo od kapije i ugledaćete poslednju markaciju na stazi.

Odmah izlazite na makadamski put, ali tu više nema markacija. Makadamskim putem dolazite do Potpećke pećine, ali je ta staza mnogo duža. Ja sam na ovom mestu skrenuo desno i skratio put:

Prošao sam pored livade i pratio stazu do seoskog domaćinstva. Tu sam dobio instrukcije da presečem kroz šumu, što sam i uradio.

Ovde mi je od velike koristi bila aplikacija maps.me. Izašao sam pravo na markiranu stazu kojom sam i krenuo od pećine. Za sat i po sam sišao sa vrha, do početne tačke.

Dakle, iako ima samo 15 km kružne staze (sa 550 m uspona), tura nije za svakoga, ponajviše zbog nejasnih i izbledelih oznaka na stazi. Kada se markacije obnove i staza malo uredi, verujem da neće biti problema.

Za kraj, obratite pažnju na skretanje na kome piše „Todorović“, nekih 500 m pre Potpećke pećine. Asfalt vas vodi desno i nadole, do kafane u kojoj se nalaze prelepi Potpećki vodopadi.

Avgust 2020. god.