FRUŠKA GORA (Crveni čot 539 m, Orlove stene)

Fruška gora je najstariji nacionalni park Republike Srbije, osnovan 1960. godine. Najviši vrh Fruške gore je Crveni čot (539 m). Ja sam Frušku goru godinama nepravedno zapostavljao, jer mi ona kao planina uopšte nije bila interesantna, zato što nije dovoljno visoka. Poslednjih par godina uvideo sam koliko sam grdno grešio. Fruška gora ima bezbroj dobro markiranih staza koje omogućavaju prilično interesantne ture. Ni ja nisam verovao, ali Fruška gora krije stene stare 200 miliona godina! U fruškogorskim šumama nalaze se i pećine, vodopadi i jezera, verovali ili ne! A o manastirima ne treba ni govoriti, poznato je da se i ovaj deo Srbije naziva Mala Sveta Gora. Poređenja radi, na Fruškoj Gori egzistira 17 a na Svetoj Gori 20 manastira.

Mi smo napravili kružnu turu Osovlje – Orlove stene – Crveni čot – Osovlje. Do početne tačke, Osovlja, došli smo, od Beograda, preko Rume i Vrdnika. Malo pre Vrdnika nalazi se etno selo „Vrdnička kula“. Nedaleko od ovog mesta nalazi se i kula iz 13. veka, koja je nekada bila deo utvrđenog grada Vrdnika. Do kule se dolazi makadamskom stazom, nešto pre etno sela.

U Vrdniku nas je asflatni put vodio baš pored manastira Vrdnička Ravanica, koji smo obišli. Manastir je podignut u 13. veku i u njemu su se jedno vreme nalazile svete mošti kneza Lazara. Danas se u manastiru nalazi samo deo hrskavice svetog kneza Lazara.

Od Ravanice, koja nam je ostala sa leve strane, nastavili smo u pravcu Beočina. Na raskršću puteva Crveni Čot (levo) – Iriški venac (desno) – Beočin (pravo) nalazi se Osovlje. Sa leve strane ugledaćete tablu sa natpisom „Osovlje 1500 m“. Tu se parkirajte. Videćete makadamski put sa zelenom rampom, koji vodi nalevo. Tu počinje staza. Doduše, stazu možete skratiti ako krenete uzbrdo ka Crvenom čotu (koji je na 5 minuta hoda) i skrenete na prvu stazu desno (ima putokaz). Od Beograda, do ovog mesta ima oko 90 km, što je oko sat i po vožnje.

Dakle, od zelene rampe put vas vodi do nekadašnjeg odmarališta Naftagasa. Inače, na tom mestu je 1927. godine izgrađen treći planinarski dom u Srbiji. Danas je dom ruiniran i zapušten. Od rampe do doma potrebno je 20 minuta hoda (1500 m). Iza doma se ulazi u stazu ka Orlovim stenama (postoji putokaz). U stazu možete ući i malo pre doma, videćete stazu koja skreće nalevo u šumu.

Staza je odlično markirana. Sledite trouglaste crveno bele markacije i belo-zeleno-bele markacije. Belo-zeleno-bela markacija sa oznakom 1 označava kraću stazu, tj. stazu Osovlje – Orlove stene – Osovlje. Belo-zeleno-bela markacija sa oznakom 2 označava dužu stazu, tj. stazu Osovlje – Orlove stene – Crveni čot – Osovlje, kojom smo mi išli. Snaći ćete se bez problema, zaista nije komplikovano.

Od Osovlja do Orlovih stena ima isto 1500 m, što se prelazi za pola sata laganog hoda. U početku, staza je pod blagim nagibom. Sve vreme se ide kroz šumu. Inače, Fruška gora je šuma sa najviše stabala lipe u Evropi!

Kada stignete na lokalitet Orlovac, ugledaćete jednu tablu. Levo od table su „stepenice“ koje vode do Orlovih stena (3 minuta) a desno je staza koja vas vodi do Crvenog čota (putokaz „Dolina kestenova“).

Orlove stene stare su 200 miliona godina i nastale su u vremenu kada je na planeti Zemlji postojao samo jedan praokean, Tetis. Nastale su sedimentacijom ispod zemljine površine i onda su odjednom izbile „napolje“. Od tada stoje i ponosno prkose svim vremenskim uslovima i prirodnim nepogodama. Priznajem da nisam očekivao ovako nešto u šumovitom predelu Fruške gore. Zaista lepo i neobično; razbija monotoniju Fruške gore.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vraćamo se do table i krećemo desnom stazom (Dolina kestenova). Od Orlovca do Crvenog čota ima oko 7 km, što je oko sat i po vremena hoda. Uskoro dolazimo do raskrsnice puteva za Osovlje i Crveni čot. Tu se razilaze belo – zeleno – bele staze 1 i 2; 1 vodi ka Osovlju a 2 ka Crvenom čotu. Nastavljamo stazom 2. Nakon velikog kruga koji pravimo, izlazimo na greben koji nas vodi do Crvenog čota (539 m). Vrh nije ništa posebno. Na njemu se nalazi ogroman predajnik kome nije moguć pristup, tako da nema ništa od pogleda sa vrha. A malo šta bi se i videlo od guste šume.

Od Crvenog čota, do početne tačke (zelene rampe) spuštamo se za čitavih 5 minuta. Za Beograd smo se vratili putem preko Iriškog venca, Iriga, Krušedola, Maradika i Beške. Razlog je najlepši i najpoznatiji fruškogorski manastir, Krušedol (13. vek). Manastir je zadužbina despota Đorđa Brankovića (Sveti Maksim). U manastiru je sahranjen i kralj Milan Obrenović. U Krušedolu se nalaze i mošti majke Đorđa Brankovića, mati Angeline. Vredno je pomena da je Sveta Angelina jedina zajednička svetiteljka Srba i pravoslavnih Albanaca.

Dakle, tura je zaista lagana i prijatna, dobra za planinare – početnike. Po meni, najvrednije na ovoj trasi su Orlove stene, koje deluju impozantno i nestvarno među fruškogorskim šumama. I možete se pohvaliti da ste, kao početnik, osvojili najviši vrh prvog srpskog nacionalnog parka 🙂

Maj 2018. god.