DEBELA GORA (Branojevac 791 m)

Debela Gora, slično kao i susedna planina Orovica (prekoputa magistrale), nalazi se u senci dve mnogo poznatije i posećenije planine, Ovčara i Kablara. Iako nije toliko atraktivna kao pomenute dve, i ova planina ima svojih čari. Pogotovo za one koji vole da pešače kroz šumu. Debela Gora se nalazi odmah pored Ovčara. Granica između ove dve planine je auto kamp u Ovčar Banji. Dakle, sa jedne strane magistrale (i Morave) su Kablar i Orovica, a nasuprot njima su Ovčar i Debela Gora.

Razdaljina Beograd-Ovčar Banja je 155 km, što je oko 2,5 sata vožnje. Putuje se ibarskom magistralom, pa malo autoputem Ljig-Preljina, do Čačka. Posle Čačka, sledeća stanica je Ovčar Banja.

Kada kod spa centra u Ovčar Banji pređete asfaltni put, krenite desno. Nakon 20 metara videćete ulaz u auto kamp. A možete preći i preko mosta; tu je i početak staze.

Na ulasku u auto kamp nalazi se putokaz. Za Debelu Goru i vrh Branojevac, prati se staza br. 6.

Mi smo pratili desni putokaz, Kađenica-Debela Gora. Mislim da je bolje pratiti levi putokaz, jer tada ćete videti Banjski potok sa slapovima i malim vodopadom, što smo mi propustili 🙁

Dakle, krenuli smo desno i odmah ušli u šumsku stazu. Staza je odlično markirana, ali ipak treba pažljivo pratiti markacije i biti koncentrisan. Uspon do vrha Branojevac nije baš lagan, ima oko 2,5 sata hoda, uz savlađivanje visinske razlike od 510 m. Cela kružna staza dugačka je 10 km.

Odmah na početku staze nalazi se i put koji vodi do Morave (20 m nadesno). Ovaj put je bitan za drugi deo priče, koji se tiče povratka iz pećine Kađenice. Sa obale Morave lepo se vidi manastir Blagoveštenje.

 

 

 

Nakon 2 sata hoda dolazi se do prve raskrsnice. Tu se nalaze tri markirane staze. Staza koja ide nadole (od stuba na slici) vodi do pećine Kađenice (staza 5a). Staza pravo i uzbrdo vodi na Branojevac (pola sata hoda). A staza desno od staze za Kađenicu vodi do 3 minuta udaljenog vidikovca. Sa ovog mesta je zaista lep pogled na Zapadnu Moravu i selo Jelen Do.

Za 20 minuta hoda dolazi se do još jedne raskrsnice. Ovde sve piše na putokazima, tako da nema potrebe za daljim objašnjenjem. Vrh Branojevac (791 m) je na 5 minuta odavde.

Kao što se i vidi, vrh se nalazi u šumi. Na početku staze, ide se kroz bukovu šumu. Na većoj visini šuma postaje kombinacija bukve i četinara.

Od vrha se može spustiti pravo u Ovčar Banju, pored Banjskog potoka. Tako ova staza može postati kružna. Banjski potok nikako ne treba propustiti, a evo i zašto:

Ipak, mi smo se vratili do prve raskrsnice i uputili prema pećini Kađenici, udaljenoj sat i po vremena hoda. Staza prolazi posred šume i na nekim mestima je dosta strma. Ali je odlično markirana! Malo više od sata spuštanja i izašli smo na makadamski put. Odavde je pećina udaljena 20 minuta hoda.

Za vreme Hadži Prodanove bune, 1814. godine, u pećinu se sakrio narod od Turaka. Nažalost, Turci su otkrili zbeg. Dušmani su na pećinske otvore naslagali granje i zapalili ga. Nesrećni narod se ugušio dimom (kadom). Odatle i potiče nazive pećine – Kađenica. Blagodareći vladici Nikolaju Velimiroviću, 1936. godine sakupljene su kosti mučenika u dva sarkofaga. One se i danas nalaze u pećini.

Na 15 minuta hoda od pećine, u pravcu Ovčar Banje, nalazi se hidroelektrana „Ovčar Banja“. Kapija hidroelektrane je bila zaključana, tako da nismo mogli da izađemo na asfaltni put. Ako vam se to desi, ne očajavajte. Spustite se u korito Morave i preko stenja ćete za 15 minuta izaći na onaj put sa početka priče, blizu markirane šumske staze. Put preko stena nije zahtevan. Ako je leto, možete se i osvežiti u Zapadnoj Moravi.

Sve u svemu, tura nije loša. Zahtevnija je od uspona na Ovčar. Ko voli šumu i šumske vrhove, neka ne okleva, pravac Debela Gora!

Jun 2018. god.