VODOPADI STARE PLANINE I deo (Tupavica, Bislavac, Orlov kamen, Draganov vir, Jovin vir, Bratkovica, Jovički kamen, Jarišor, Propadla vunija, Tri kladenca)

Na početku, moraću da razočaran sve ljubitelje kanjona Šušare, Nere i Beu u Rumuniji. U odnosu na staroplaninske reke, a pogotovo vodopade, kanjon Nere i Beu je – NIŠTA! Kada iskusite lepotu Stare planine i njenih skrivenih dragocenosti, neće vam pasti na pamet da se otisnete put Rumunije. Jedina prednost rumunskih kanjona je što su blizu; tura se može obaviti u jednom danu. Za Staru planinu potrebno je izdvojiti ceo vikend. Mada, uz određen napor, mogla bi se tura sabiti i u jedan dan. Mi smo većinu staroplaninskih vodopada obišli za dva dana. Zato sam ovu turu podelio na dva dela; jer se vodopadi nalaze na različitim krajevima Stare planine.

Prvog dana smo obišli Rosomačke lonce (http://planine.net/srbija/istocna-srbija/kanjon-rosomace/). Zatim smo od Slavinja otišli u Dojkince. Na putu prema Dojkincima, u brdu se nalazi manastir posvećen Bogorodici. Saborni hram sagrađen je u prvoj polovini 19. veka, ali se pretpostavlja da je i pre 19. veka na ovom mestu postojala crkva. Manastir čuva oko 60 moštiju različitih svetitelja!

Autoputem Beograd-Niš, preko Pirota, Rsovaca i Visočke Ržane, do Dojkinaca se stiže za oko 4 sata vožnje (343 km). Na kružnom toku u Pirotu, birajte pravac “Visočki put”. Od svih staroplaninskih sela, Dojkinci se najbolje “drže” i kotiraju. Više domaćinstava se bavi turizmom. Toplo preporučujem domaćinstvo Ćirkovića (https://www.topirot.com/posts/sava_cirkovic). Velika prednost ovog domaćina je što ima i sopstvenu kafanu, sa domaćim pivom i to – bez konzervansa!

Najveća seoska atrakcija svakako je vodopad Tupavica ili Trupavac. Mnogi smatraju da je ovo najlepši vodopad u Srbiji. Ako nastavite asfaltnim putem do kraja sela, doći ćete do planinarskog doma (ima putokaz). Selo je malo i ne možete promašiti put. Od planinarskog doma kreće makadamski put. Staza do vodopada je markirana i jasno obeležena putokazima. Sve vreme se ide makadamom, po ravnom, nema visinskih oscilacija. Kolima se može preći bar 1 km, da se malo uštedi na pešačenju. A možete se voziti i skroz do vodopada, mada ne preporučujem. Inače, od planinarskog doma do vodopada Tupavica ima 4,5 km. To je nešto više od jednog časa hoda. Sve vreme se prati korito Dojkinačke reke.

Nakon pređenih 1,5 km, dolazi se do jedne raskrsnice. Na ovom mestu se ide prema vrhu Kopren i kraškoj depresiji Ponor (pećina u tlu u kojoj se nalazi vrelo). Mi smo nastavili ka Tupavici.

Uskoro smo ugledali veličanstven prizor. Nema potrebe da trošim reči pored ovakve lepote.

Vodopad Tupavica visok je 25 m. Nalazi se na 1050 m.n.v. Jednako je lep i zimi, kada je zaleđen.

Malo pre Tupavice, nekih 200 m sa leve strane, nalazi se skretanje za još jedan atraktivan vodopad, Bislavac. Do njega se stiže za 45 minuta hoda (2 km). Dosta podseća na Čunguljski vodopad, mada ima malo vode.

Nastavili smo dalje makadamskim drumom, prema oblasti zvanoj Arbinje. Po mnogima, Arbinje je najlepši deo Stare planine. Arbinje je prelepa rečna dolina prošarana šumom. Rekao bih da je to najšumovitiji deo Stare planine. Nakon 1,5 km hoda od Tupavice, dolazi se do Skripčanove česme.

Nekih 100-200 m posle Skripčanove česme, sa desne strane, nalazi se mali most. Kada se pređe most, staza vodi nalevo i nagore, iznad reke. Staza je utabana i vidljiva. Za 5 minuta dolazi se do jedne poljane, na kojoj je kuća. Zaobiđite kuću sa leve strane i spustite se, vidljivom stazom, kroz šumu, do potoka. Ovo je Lisevski do. Pratite Lisevski potok uzvodno i, nakon 30-45 minuta hoda, doći ćete do ušća dva potoka. Pratite levi potok. Usput ćete videti par lepih slapova i jedan manji vodopad. Za nekih 2-2,5 sata hoda, doći ćete do veličanstvenog vodopada, koji se zove Orlov kamen. Visok je 20 m i nalazi se na oko 1400 m.n.v.

1 km nakon Skripčanove česme, nalazi se vodopad Draganov vir. Zapravo, Draganov vir je mesto ispod samog vodopada, gde se svi kupaju, a vodopad se isto tako zove. Tako sam barem čuo, a i pročitao negde. Vodopad se nalazi na 3 km od vodopada Tupavica. Isto se ide makadamom. Samo skretanje za vodopad nije obeleženo, ali se sa puta skreće desno, kod ove kuće:

Kada skrenete na livadu, pratite utabani put (poleglu travu) i za 2 minuta ćete izbiti na Dojkinačku reku. Stazica vodi pored stabala dženerika (divljih šljiva), neka vam to bude orijentir. Ovo je Draganov vir:

Kada se ide od Tupavice, stotinak metara pre Draganovog vira, nalazi se vodopad Jovin vir. Isto treba skrenuti na livadu i spustiti se do same reke. Ovaj vodopad je niži, ali lepši od Draganovog vira.

Meštani kažu da bi nas makadamski drum odveo do sela Topli Do, gde se nalaze ostali vodopadi. Ali, to je avantura za one koji imaju džip. Nedavno se u Arbinju nastanio i mrki medved, tako da valja biti oprezan.

Nekih 500 m nakon Draganovog vira, u pravcu Arbinja, nailazi se na skretanje za vodopad Bratkovicu, na levoj strani puta. Od skretanja, pa do vodopada, potrebno je oko pola sata hoda (2 km). Usput prelazite 4 drvena mosta.

Nekih 13-14 km od doma u Dojkincima, a oko 1 km pre početka staze za Tri kladenca, skreće se levo, posle betonskog mosta, prema Jovičkom vodopadu (Jovički kamen). Od skretanja, do vodopada ima oko 3 km. Prati se makadamska staza, a poslednjih 300 m tok Jovičkog potoka. Morate imati neku mapu ili navigaciju, kako biste bili sigurni u kom pravcu da idete.

Kada se vraćate stazom od Jovičkog vodopada na glavni put, mapa pokazuje da se u blizini nalazi još jedan vodopad, Jarišor. Sa staze skrenite u šumu, kako navigacija pokazuje, i spustite se nekih 50 metara niže. Ugledaćete vodopad koji se sastoji od tri odvojene kaskade.

Prekoputa staze za Jovički vodopad počinje staza koja vodi do vodopada Propadla vunija. Ovaj vodopad je najnepristupačniji vodopad u slivu Dojkinačke reke. Na aplikaciji nije jasno ucrtan, tj. ne može mu se odrediti tačna lokacija. A od bujnog rastinja ga je teško uočiti. Nakon 1 km hoda i 200 m uspona, sa šumarske staze treba skrenuti levo, u potok. Na zgodnom mestu preći potok i nastaviti na gore, kroz granje i žbunje. Vodopad je tu negde, u gustišu, samo će izroniti ispred vas.

Najveća atrakcija prirodnog rezervata Arbinje je vodopad Tri kladenca. Zovu ga još i Arbinjski vodopad. Do njega se dolazi prateći tok Dojkinačke reke. Ovaj tok je proglašen za najlepši rečni vodotok u Srbiji. Od doma je potrebno ići 15 km makadamskim putem, koji prolazi pored gore navedenih vodopada. Na mestu Tvne čaršije (za koje ne znam tačno gde se nalazi) počinje Arbinje. Dolazi se do kraja makadamskog puta. Put zavija naglo ulevo, prema Toplom Dolu. Ne idite tuda, nego idite uzvodno desnom stranom Dojkinačke reke. Staza je utabana i lako ćete se snaći. Na jednom mestu je pobodena crvena zastavica. Tu treba skrenuti desno, uzbrdo, opet prateći reku. Od kraja asfaltnog puta, pa do vodopada Tri kladenca, ima sat vremena hoda, uz 100 m uspona. Na tom usponu staza baš i nije formirana, ali samo budite u blizini reke i doći ćete do ovog čudesnog vodopada. Prolazak kroz Arbinje je predivno iskustvo, imaćete osećaj kao da ste negde u šumovitim planinama SAD-a, npr. Oregonu ili Montani. Sa jednog mesta se vide Tri čuke i gusta šuma smrče ispod njih.

Uskoro se pojavljuje i veličanstveni vodopad Tri kladenca. Ovde je svaka reč suvišna.

Planinari od ovog mesta penju vrh Kopren, ali to je već drugačija avantura.

Za odlazak do vodopada Tri kladenca potrebno je izdvojiti ceo dan. Treba pešačiti 15 km od doma, do kraja puta u Arbinju, i onda još sat vremena hodati uzbrdo. U oba pravca, to je oko 12 sati hoda. U povratku se mogu obići vodopadi Draganov vir, Jovin vir i Tupavica. Moguće je u Dojkincima iznajmiti terensko vozilo, koje će vas odvesti do kraja Arbinja i Tri kladenca. Raspitajte se u domu ili u kafani „Ćirković“ za ovu soluciju. Svakako nemojte zaobići Tri kladenca ako se nađete u Dojkincima 🙂

Nastavak avanture pročitajte na http://planine.net/srbija/istocna-srbija/vodopadi-stare-planine-ii-deo-bukovacki-do-piljski-cunguljski-krmoljski-vodopad/

Avgust 2018. god.