JUŽNI KUČAJ (Veliki Lisac 1111 m, Straža 1256 m)

Južni Kučaj je najnenaseljenija oblast u Srbiji. Što znači da u sebi krije dosta skrivenih i neotkrivenih prirodnih lepota. Dok se šetate ovim ogromnim prostranstvom, na desetine kilometara okolo nećete videti nikakvu veću naseobinu, osim ponekog katuna ili kolibe.

Zbog svoje karakteristične visine, vrh Lisac je još zove i Četiri asa. Do njega se najlakše dolazi od Borskog jezera, kada se krene od visoravni Dubašnice. Tada je kilometraža znatno kraća; do vrha se izlazi nakon 4-5 pređenih kilometara. Mi smo se odlučili za dužu varijantu, koja uključuje obilazak vodopada Buk i vrh Straža. Ta trasa bi trebalo da bude dugačka 22 km, što je sasvim ok i prihvatljivo. Ali, nije bilo tako.

Da bi se izvela ova akcija, potrebno je doći do Žagubice i vrela Mlave. Od Beograda, to je nekih 165 km. U Žagubici se samo prati glavni put i putokaz za vrelo Mlave. Kod vrela, nalazi se jedini putokaz prema vodopadu Buk, što je bilo planirano kao polazna tačka našeg pešačenja.

Na sajtu Turističke organizacije Žagubica nalaze se slike vodopada Buk, sa par reči o ovoj prirodnoj lepoti. Ali se ne spominje da je vodopad često bez vode i da do njega ne postoji apsolutno NIJEDAN putokaz nakon vrela Mlave, a treba preći 11 km do njega i odabrati pravu stazu na raskrsnici. Tako da se možete osloniti samo na navigaciju.

Jedan od razloga što sam i napravio ovaj sajt jesu pogrešne, većinom beskorisne informacije koje se plasiraju na raznim sajtovima vezanim za planinarenje. Loša informacija može da bude kobna za nekoga ko se sprema u pohod na planinu. Tako je bilo i u ovom slučaju. Neko je napisao da se do vodopada Buk lagano može doći kolima, vozeći 11 km po solidnom makadamskom putu. Zaista, neke deonice bi se i mogle preći kolima, ali većina ne, jer je put veoma loš za putničko vozilo. Ukoliko se budete rukovodili pogrešnim informacijama, ostaćete bez hladnjaka, branika ili guma. Samo se terenskim vozilom možete probiti do vodopada. Mi smo to shvatili nakon pređenih 1-2 km, pa smo ostavili vozilo i nastavili peške.

Do vrha Lisac nam je trebalo tačno 16 km, uz 600 m laganog uspona. Vremenski, oko 5 sati hoda. Nismo se vratili istom stazom nazad, nego smo, uz pomoć navigacije, napravili kružnu turu, sa usponom na vrh Straža. Ukupno smo prešli 34 km, kada nas je pokupio dobroćudni meštanin, sa ladom nivom, i skratio pešačenje, koje bi na kraju izašlo na 38 km! Ako se ipak odlučite za uspon na Lisac ovom stranom, vratite se istom stazom nazad.

Inače, staza nije markirana, tako da je neophodna navigacija. Markacije se pojavljuje tek ispod vrha Lisac i prilično su jasne. Do samog vrha vodi makadamski put, a onda se ulazi u šumu. Sa vrha se vide kopovi Bora, Veliki krš, Borski Stol i Deli Jovan. I mnogi drugi vrhovi Kučajskih i Homoljskih planina, sa nezaobilaznom Beljanicom. Dosta je bilo pisanja, uživajte u nestvarnim predelima Južnog Kučaja!