MALJEN – DIVČIBARE (Kraljev sto 1104 m, Golubac 1056 m)

Divčibare su poznato turističko mesto koje se nalazi četrdesetak kilometara od grada Valjeva. Divčibare su deo planine Maljen. Zapravo, Divčibare su visoravan koja se nalazi na 980 m.n.v.

Od Beograda do Divčibara ima oko 125 km. Putuje se ibarskom magistralom do skretanja za Valjevo. Sa magistralnog puta koji vodi prema Valjevu, skreće se levo prema Mionici. Odatle se prate putokazi do 20 km udaljenih Divčibara.

Divčibare okružuje nekoliko vrhova, od kojih je najviši Kraljev sto (1104 m). Najviši vrh se nalazi u naselju Kraljev sto. Do vrha se može doći kolima, samo se prate putokazi za Kraljev sto. Sa glavnog puta koji vodi prema Divčibarama, skreće se levo, prema Kraljevom stolu. Na samom vrhu je vojni objekat, koji nije otvoren za javnost. Pored vojnog objekta je brežuljak koji predstavlja najviši vrh Maljena, Kraljev sto. Taj brežuljak je u šumi. Od objekta pa do vrha potrebno je čitavih tri minuta hoda! Staza nije markirana, a nema ni potrebe, vojni objekat sa repetitorom jasno se vidi iz naselja Kraljev sto.

Vojni objekat na vrhu

Kraljev sto

Od najvišeg vrha kolima se ide prema 2,5 km udaljenom centru Divčibara. Nakon 1 km, ugledaćete belu tablu sa plavim natpisom „Ljuti krš“. Ljuti krš je jedan od vrhova Divčibara sa atraktivnim vidikovcem, ali ovaj putokaz nije dobar! Nikako ne skrećite na ovu stazu! Nastavite vožnju još koju stotinu metara. Pravi put se nalazi prekoputa ugašene benzinske pumpe, par stotina metara od ove lažne table, u naselju „Ljuti krš“. Tu se nalazi pravi putokaz, sa glavnog puta skreće se desno na makadam. Ipak, i u blizini ove lažne table može se uživati u lepim vidicima:

U centru Divčibara postoje putokazi ka obližnjim vrhovima.

Do svakog od ovih vrhova potrebno je oko 40 minuta hoda. Ali, postoji jedan problem. Staze su jako loše obeležene. Staza do Golupca počinje kod jedine crkve na Divčibarama. U početku, staza je asfaltni put. Ali, nakon par stotina metara, markacija vas, preko jednog mostića, vodi u šumu. Na ovoj šumskoj stazi markacije su jedva vidljive i posle nekog vremena se gube, nema ih! Tada ste već na livadi blizu asfaltnog puta Divčibare-Požega. Izlazite na asfalt i, nakon 200 metara, vidite oznaku za Golubac. Ovaj put za Golubac je dosta duži. Zapravo, to je put za vidikovac Paljba, koji se nalazi na magistralnom putu. Zahvaljujući svom iskustvu, stigao sam do Golupca, ali da nisam imao mapu, teško da bih se snašao. Ovaj put vodi kroz, tzv., „Beogradsko naselje“. Kraći i pravi put za Golubac vodi od crkve, gde se ide do kraja asfalta. Prolazi se hotel „Maljen“. Hotel je u funkciji, iako mi nije jasno zašto ne poprave natpis ispred hotela. Valjda je suviše komplikovano udariti par slova na tablu?

Hotel Maljen

Dalje se ide pored odmarališta EPS-a (koje je u funkciji) i ruiniranog odmarališta PTT-a. Ova staza je nešto bolje markirana. Nije mi jasno zašto neko na početku, na raskrsnici šume i asfalta, nije stavio putokaz za Golubac? Ko je ovde prvi put, sigurno će promašiti stazu! Umesto asfaltom, krenuće preko mostića i kroz šumu.

Dakle, od crkve se ide do kraja asfalta i onda se prate kakve-takve markacije. Posle PTT odmarališta, silazi se do napuštenog bazena. Čini mi se da je ovaj bazen olimpijskih dimenzija. Sa minimalnim ulaganjima, bazen bi brzo povratio svoju funkciju. Potrebno je samo počupati travke na njegovom dnu i oprati ga i eto nove divčibarske atrakcije! Opet mi nije jasno zašto je i ovaj objekat zapušten, a nekada je radio punom parom? A na prelepom je mestu, na poljani usred šume.

Od bazena se utabanom stazom (gde ja ne videh više nijednu markaciju) prolazi pored odmarališta „Stevan Filipović“. Tu se već sve vreme vidi Golubac (1056 m), sa svoja dva repetitora. Dalje se ide po osećaju, valjda ćete naći pravu stazu. Ako ne, pitajte meštane, oni znaju. Od crkve pa do vrha, potrebno je oko 40 minuta laganog hoda. Staza nije zahtevna, jedini veći uspon je ispod samog vrha, ali ni to nije ništa posebno. Sa Golupca je zaista lep pogled na većinu divčibarskih vrhova, pre svih na Ljuti krš (962 m), Crni vrh (1096 m) i Velika pleća (1050 m). Takođe, vide se i Povlen, Jablanik, Magleš i Medvednik.

Golubac

Pogled sa Golupca na Crni vrh

Ljuti krš

Divčibare su prelepe, priroda je zaista jedinstvena. A i Divčibare su vazdušna banja koja je najbliža Beogradu. Zato mi nije jasan nemar nadležnih organa. Na Divčibarama postoje barem dva planinarska doma, ne ide mi u glavu kako niko od domaćih planinara nema volje da jasno markira pešačke staze? Ko nije iskusan, izgubiće se na prostoru prepunom ljudi! Zamišljam nekog vremešnog gradskog penzionera, željnog čistog planinskog vazduha, kako hodi neobeleženim divčibarskim stazama, da li je svestan šta ga sve očekuje? A o strancima i da ne govorim, ako ikada ijedan i dođe na Divčibare i odluči se za turu do nekog vrha, neka mu je Bog u pomoći! Ovde akcenat nije na planinarskim turama, već se ceo turizam odvija u restoranima u kojima su cene visoke. Sve se svodi na 200 m šetnje kroz strogi centar i kafanu. Zimi je, valjda, drugačije, ipak postoji skijalište. Shvatam da nema finansijskih sredstava za obnovu velikih, zapuštenih zdanja, ali bazen može da se očisti i markacije mogu da se obnove! Ko se odluči za osvajanje vrhova Divčibara, obavezno neka ponese kompas i mapu! I opis ove moje ture.

Novembar 2015. god.