KANJON KRATOVSKE REKE

Selo Kratovo nalazi se posle sela Rutoši, a nekoliko kilometara pre Pribojske Banje. Od Beograda, to je oko 270 km (3,5 sati vožnje). U prekrasnom kanjonu Kratovske reke nalaze se mali slapovi i kaskade, tuneli, pećine, beloglavi supovi i jedna srednjevekovna isposnica. Staza kroz kanjon je lagana i duga oko 2 km. I odlično markirana. Prvo se obilazi pećina Bjeličkovica, iznad kanjona, s otvorom od oko 9 metara i dubinom od oko 25 metara. Nakon mostića na početku staze, za pećinu se skreće levo i uzbrdo. Do pećine ima oko 600 m i 200 m uspona. To je i najnaporniji deo ove predivne ture.

Kratovo – početak staze

Pećina Bjeličkovica

Ceo kanjon prepun je pećina, za koje verujem da su bile mesta molitve srednjevekovnih monaha. U kanjonu postoji samo jedna zvanična pećinska isposnica, Bjeličkovica, ali pristup do nje je težak ako ne znate put. Nema je ni na jednoj karti, tako da je odlazak do nje čista improvizacija. Bog mi je čudesno otvorio put do ove pećinske isposnice, iako sam prvo otišao do dalje pećine, koja se zove Velika pećina.

Kanjon Kratovske reke

Nekoh stotinak metara nakon četvrtog (poslednjeg) tunela, jedino skretanje ulevo (koje ulazi u šumu) vodi vas do Velike pećine. Kod tog skretanja se može videti i isposnica Bjeličkovica, visoko u stenama, ako se okrenete licem prema tunelu i pažljivo gledate desno. Velika pećina je označena na kartama, ali put do nje nije markiran. Na kraju šumske staze izlazi se na malu livadu, s koje se opet mora ući u šumu (na kraju livade levo) i pogoditi stazu prema Velikoj pećini. Staza postoji, ali je jedva primetna. Po mojoj proceni, od tunela do pećine ima oko pola kilometra, uz uspon od nekih 150 m.

Velika pećina

Od Velike pećine pokušao sam preko stena da dođem do isposnice Bjeličkovice, ali to je bio vrlo rizičan poduhvat, pa sam ubrzo odustao. Na vrhu tih stena gnezde se beloglavi supovi. Velika pećina je nešto manja od pećine Bjeličkovice, ali joj je dubina dosta veća, tako nisam smeo da zađem dublje sa slabim osvetljenjem. Spustio sam se niže, stazom kojom sam došao do Velike pećine, i izašao iz šume na sipar. Tu sam otprilike pratio putanju, po siparu, u pravcu isposnice, po osećaju i Božjem promislu. Ubrzo sam ušao u šumu ispod stena i uočio jedva primetnu stazicu, delimično zaraslu. Sa te staze skrenuo sam prema stenama na mestu za koje sam procenio da je blizu isposnice i ubrzo se našao ispod nje. Teško je popeti se do isposnice bez užeta, iako sam bio u iskušenju da probam. Istraživanja kažu da je isposnica napravljena u Srednjem veku i da je pripadala manastiru Pribojska Banja. Isposnica ima tri sprata. Verovatno se do nje dolazilo kamenim ili drvenim stepenicama, koje su se vremenom urušile.

Isposnica Bjeličkovica

Od isposnice sam se vratio na stazicu i nastavio da je pratim, sada u suprotnom smeru. Kraj puta bio je iznad četvrtog tunela, kod jedne urušene špilje, sada okapine. Ova staza spaja tri pećine: okapinu, isposnicu Bjeličkovicu i Veliku pećinu. Delimično je zarasla i jedva vidljiva, ali sam je ipak uočio. Moja teorija je da su u ove dve pećine živeli monasi, možda čak i pre Nemanjića. Celi kanjon Kratovske reke pun je skrivenih mesta i lako bi se mogao nazvati srpskom Karuljom (pustinjom Svete Gore). Pomisao mi govori da su se u mnogim skrivenim pećinama podvizavali monasi i da su im se kelije nalazile u samom kanjonu. Blizu je prolazio i karavanski put, sve do manastira Mažići (12. vek). U vreme Stefana Nemanje u manastiru je postojala bolnica. U Mažićima su pronađeni i hirurški instrumenti iz Srednjeg vijeka. Celo ovo područje bilo je središte srpske duhovnosti u Srednjem veku. Hvala Bogu što mi je otvorio put do ovih skrivenih pećina i isposnica!

Sa obilaskom pećine Bjeličkovice, isposnice i Velike pećine, može se napraviti lepa tura od nekih 6-7 km. Kanjon Kratovske reke je nedovoljno posećen, ali se nadam da će se to promeniti u budućnosti, jer zaista ima šta da ponudi.

Avgust 2025. god.