ČEMERNO (Smrdljuč 1579 m)

Čemerno je vrlo interesantna planina. Ima dosta da se hoda, ali je jako zanimljivo jer se na putu do vrha obilaze isposnice Svetog Save, a i pogled sa Smrdljuča je zaista nešto posebno.

Od Beograda se putuje ka Ivanjici gde se prati putokaz za Međurečje. Put za Međurečje ide pravo, a vi pratite putokaz ka manastiru Studenica. Uspon na Čemerno počinje 12 km pre manastira, tačnije od skretanja za Savine isposnice (530 m). Razdaljina Beograd-Ivanjica je oko 220 km, a od Ivanjice do isposnica ima manje od 40 km. Drugi način je dolazak preko Kraljeva i mesta Ušće (oko 240 km). Na putu ka Studenici, 28 km od Ivanjice, nalazi se manastir Pridvorica.

Manastir Pridvorica

Staza je odlično i sveže markirana, deo je golijske transverzale. Šumskom stazom, za oko pola sata, stiže se do Donje isposnice (690 m). Tu se nalazi izvor čiste, planinske vode.

Donja isposnica Sv. Save

Staza se nastavlja iza Donje isposnice. Posle zvonika, ponovo se ulazi u šumu i prati markacija. Za 50 minuta dolazi se do Gornje Savine isposnice (950 m). Ova isposnica nalazi se na brdu Gradina (1145 m).

Gornja isposnica Sv. Save

Impresivan i zapanjujući prizor! Podseća na Ostrog, ali na mene Gornja isposnica ostavlja mnogo jači utisak! Ispod ovih kelija sa prozorima nalazi se pećina u kojoj je boravio Sv. Sava. Predanje kaže da je u ovoj pećini pisao Studenički tipik i Žitije Svetog Simeona.

U Gornjoj isposnici nalazi se grob monaha Rafaila (u velikoj shimi Gavrila) Milovanovića, rodom iz Venčana, kod Aranđelovca. Monah Gavrilo tragično je nastradao u požaru na ovom mestu, 1981. godine. Za vreme svog 43-godišnjeg boravka u isposnici, istu je potpuno obnovio i uredio prilaz napravivši most, koji i danas stoji.

Malo pre Gornje isposnice, nadesno i nagore, počinje staza za Čemerno. Obratite pažnju, na ovoj steni nalazi se putokaz za Čemerno:

Putokaz za Čemerno

Staza je na nekim mestima zarasla i potrebno je probijati se kroz nju. Markirana je savršeno, ali ipak treba dobro otvoriti oči, baš zbog neprohodnosti staze. Nije to ništa strašno, ali par metara grebanja po trnju i koprivama vam ne gine! Na jednom mestu, nakon izlaska iz šume na proplanak, učiniće vam se da markacija nema! Međutim, nije tako, staza skreće nalevo u šumu, markacija ima dosta ali se ne vide od gustog granja. Ovo je to mesto:

I dalje se ide šumskom stazom, pa se izlazi na makadamski put koji ide kroz borovu šumu. Tu već puca pogled na okolne planine, ja sam prepoznao jedino Jadovnik, zbog vojnog objekta na vrhu.

Jadovnik

Za svako sledeće brdo čini vam se da je vrh, ali nije, pešačenju nikad kraja! I konačno, nakon 3,5 sata hoda od Gornje isposnice, izlazi se na najviši vrh Čemerna, Smrdljuč (1579 m).

Smrdljuč 

Priznajem da nisam očekivao ovako lep vrh! Kratko podšišana, zatalasana brda ostavila su jak utisak na mene. Smrdljuč pomalo podseća na Jadovnik, jednu od mojih omiljenih planina. Nije mi bilo jasno zašto jedan tako lep vrh ima tako ružan naziv – Smrdljuč?! Još jedna nedoumica vezana je i za prevrnuti kamion na vrhu – ko zna kako se tu našao! 

U novembru 1915. godine, na planini Čemerno odigrala se jedna od odlučujućih bitaka u Prvom svetskom ratu. Život je izgubilo oko 2000 srpskih i 625 austrijskih vojnika. Ceo prostor je bio prekriven leševima, koji su širili neprijatan miris. Tako je vrh dobio naziv Smrdljuč. Nakon rata, Austrijanci su otkopali ostatke svojih vojnika i preneli ih u Austriju. Kosti srpskih vojnika i dalje su rasute po ovoj planini. Nijedan srpski vojnik nije imao dostojnu sahranu posle ove bitke; nikada nije napravljena ni lista poginulih. Zato se na vrhu danas nalazi krst. Na ovom vrhu je srpska vojska štitila odstupnicu državnom i vojnom vrhu, kao i narodu, koji su se nalazili na području Raške. Neki smatraju da je ovom bitkom spašena Srbija, jer je omogućeno povlačenje srpske vojske preko Crne Gore i Albanije.

Uglavnom, mnogo toga se vidi, planina koju sigurno prepoznajem je susedno Radočelo, zato što joj je vrh nešto viši od Smrdljuča i pod šumom. Ne prepoznajem Goliju, a hteo bih, tu su još i Zlatar, Javor, Mučanj, Stolovi… Sve sam to popeo, ali nikako da razdvojim šta je šta.

Radočelo

Lepo, zaista lepo, prijatno sam iznenađen. Šteta što nema češćih pohoda na Čemerno, planina je zaista predivna! Moram malo da kritikujem beogradske planinare što nepravedno zapostavljaju ovu destinaciju!

I za kraj bih još da napomenem da ova tura nije za neiskusne planinare, zaista je potrebno imati dobru orijentaciju i osećaj za traženje markacija. Ja se nisam mnogo gubio samo zahvaljujući dugogodišnjem iskustvu, ali sam na nekim deonicama imao problema u traženju zaista odličnih markacija! I nisam imao pojma na koju stranu je vrh, zato što se Smrdljuč uopšte ne vidi. Neka vas ne uplaši zarasla i teško prohodna staza, to može da bude 2 metra i manje, posle je put čist kao suza. I ne idite sami na ovu turu, ipak je bolje i prijatnije imati društvo i podeliti s nekim oduševljenje na ovom prelepom vrhu!

Jul 2013. god.