KOTLENIK (Veliki vrh 749 m)

Kotlenik je još jedna delimično markirana planina, idealna za one koji vole avanturu i istraživanje, uz obavezno gubljenje po planini. Nažalost, ovog puta sam uključio mozak na najviši nivo, pa nisam uspeo da se izgubim 🙂 Stvarno mi nije jasno to sporadično postavljanje markacija; prvo ih ima, pa ih uopšte nema jako dugo, pa se opet iznebuha pojave! Kome je u interesu da staze budu neobeležene? Zašto se lokalna planinarska društva malo ne angažuju po tom pitanju? Nažalost, i ono malo entuzijasta što markira staze, kada izumre (a ti ljudi su već u godinama), neće ostaviti iza sebe nikoga sa tim iskustvom. Tako da ćemo u budućnosti imati gomilu vodiča koji će se sa GPS-om gubiti po planinama! Budućnost srpskog planinarstva nije nimalo svetla i lagano tone u ponor…

Staza počinje kod crkve brvnare u selu Cvetke. Razdaljina Beograd – Cvetke iznosi 170 km (2 sata vožnje). Putuje se Ibarskom magistralom. Cvetke se nalaze između Lađevaca i Miločaja.

Crkva brvnara u selu Cvetke jedna je od retkih crkava tog tipa u Srbiji. Posvećena je Sv. Apostolu Pavlu. Opstala je zahvaljujući Karađorđevom vojvodi Jovi Kursuli, koji je tu i sahranjen. Dok je hajdukovao, Kursula se krio po planini Kotlenik. Čini mi se da ju je on poslednji i markirao…

• 

• 

Od crkve se pruža pogled na Veliku Gradinu (590 m), jedan od vrhova Kotlenika.

• 

Staza ka najvišem vrhu Kotlenika, Velikom vrhu (749 m), kreće od crkve brvnare. Staza je širok, makadamski put. Na banderi, pre crkve, nalazi se jedina markacija na tom potezu. Ja sam na prvom račvanju skrenuo levo, jer se na toj strani nalazi Veliki vrh. A mogao sam i da produžim pravo, pa da posle tražim skretanje u šumi.

• 

Markacija uopšte nema, samo se prati makadamski put, nekih 2,5 km. Onda se skreće levo, negde ispod vrha Orlovo (666 m). Staza sve vreme ide kroz šumu i ukršta se sa mnoštvom sporednih puteljaka. Mozak, navigacija i orijentacija; to vam je jedino potrebno. Tamo gde sam ja skrenuo levo, uz pomoć intuicije i mape, pojavila se markacija 🙂

• 

Ovde su markacije solidne, ali su se, nakon nekog vremena, ponovo izgubile… Ipak, uspeo sam da se snađem i izađem na Veliki vrh! Od početne tačke, bilo mi je potrebno oko 2 sata hoda, uz pređenih 6 km i 350 m uspona. Vidikovaca gotovo i da nema na stazi, ali sam uspeo da slikam Ovčar i Kablar.

• 

• 

Vratio sam se drugom stazom, koja se na kraju stopila sa onom kojom sam došao. Na kraju staze, vide se Bukovik, Ostrica, vrh Čiker na Stolovima, i, opet, Ovčar i Kablar. Tura je trajala 5 sati, uz pređenih 13 km

• 

• 

• 

Dakle, ova tura je samo za iskusne i snalažljive, a ostali neka se drže provereno markiranih planina!

Avgust 2021. god.