KANJON CRNICE

Mistični kanjon reke Crnice nalazi se u ataru sela Zabrega, 18 km od Paraćina. Kažem mistični, jer se ovde u vremenima pre Nemanjića nalazilo dosta manastira i crkava od kojih su danas ostale samo ruševine i jedva primetni tragovi. Ovaj deo naziva se i Mala Sveta Gora, jer se smatra da su manastire osnovali hilandarski monasi. Nad selom je nekada dominirao grad Petrus, od koga su ostale samo ruševine kao svedoci davno prošlih vremena.

Do Zabrege se stiže kada se sa autoputa isključite kod Paraćina (skretanje za Davidovac), dalje se ide prema Popovcu i odmah nakon njega je Zabrega (nekih 3 km od Popovca). Od Beograda do Zabrege ima 178 km.

Staza kojom smo mi prošli deo je, tzv., staze petruških monaha. Počinje u selu Zabrega od ove table i prati se markacija koja ide uzbrdo:

 Veoma brzo izlazi se na brdo sa koga je lep pogled na dolinu Crnice i ostatke manastira Namasija. Do manastira vodi stazica koja silazi niz padinu.

Nakon nekih 45 minuta pešačenja, silazi se u kanjon Crnice. Mi smo pratili stazu koja ide nadesno, a postoji i stazica koja ide ulevo skroz do manastira Sisevac. Uskom, ali vidljivom stazom išli smo nekih 600-700 m i videli ostatke manastira Sv. Arhangeli, crkve Svete Nedelje i crkve Sv. Đorđa. Kraj staze je kod stene koju je nemoguće zaobići, osim plivanjem. Moguće je reku preći na nekom mestu gde je plitak gaz i tako doći do manastira Namasija, ali u proleće je teško naći zgodno mesto za prelaz.

 Vraćamo se u Zabregu i krećemo ka Petrusu i ostacima manastiru Sv. Jovana Glavoseka. Staza je markirana sve vreme.

Za 15 minuta dolazimo do manastira Sv. Jovana Glavoseka. Od manastira idemo preko reke, pored WC-a pa uzbrdo markiranom stazom, gde se nakon pola sata izlazi na vrh sa ostacima Petrusa. Tu se izdvaja Krstata stena, za koju meštani kažu da je poslužila kao inspiracija Đuri Jakšiću za pesmu “Otadžbina“.

 Pratimo markaciju koja se spušta niz padinu i nakon 20-ak minuta stižemo do ostataka manastira Sv. Ognjene Marije Petruške. Manastir je na veoma lepom mestu.

 Tura je opuštajuća, nije previše naporna iako ima malo uspona i strmog spuštanja. Za kraj preporučujem obilazak manastira Lešje na planini Babi, koji je građen po ugledu na ruske manastire i kao takav se potpuno razlikuje od svih srpskih manastira.

Maj 2013. god.