KOMOVI (Vasojevićki 2461 m, Kučki 2487 m)

Komovi se nalaze oko 35 km od Kolašina. Od Beograda do Kolašina stiže se Ibarskom magistralom, a rastojanje iznosi oko 400 km. Od Kolašina se prati putokaz za Mateševo, koje je udaljeno oko 10 km. Na raskrsnici, u Mateševu, skreće se levo, ka Kraljskim Barama, odakle vodi put do prevoja Trešnjevik (1570 m). Na prevoju se skreće desno i, nakon 5-6 km, dolazi do visoravni Štavna (1787 m). Štavna je polazna tačka za uspon na Komove. Dok se penjete ka Štavni, pruža se prelep pogled prema Komovima.

Štavna nudi mogućnost smeštaja u eko-katunima. U jednom katunu može spavati 5 ljudi, a cena je 50 eura, dok je cena za dvoje 30 eura. Katuni su sasvim pristojno opremljeni, sa kupatilom i kuhinjom. Može se prespavati i u kolibi PSD “Železničar“, iz Beograda. Koliba je uvek otključana. U njoj nema ništa osim poda, potkrovlja, stola i dve dugačke i široke klupe. Ako se odlučite za spavanje u kolibi, obavezno ponesite vreću i podlošku. Preporučujem da ponesete i sveću, pošto svetla, osim prirodnog, nema.

Prvog dana, rešili smo da se popnemo na Vasojevićki Kom. Do vrha je potrebno oko 2,5 časa hoda, uz konstantan uspon od 700 m. Staza je odlično markirana i ne može se zalutati.

Sa vrha puca pogled na susedni Ljevorečki Kom, Prokletije i ostale planine, koje nisam uspeo da razaznam. Čini vam se da vidite pola Crne Gore, kao na dlanu!

Sledeći dan je rezervisan za Kučki Kom, koji je i najviši vrh Komova. Do vrha je potrebno oko 3 sata. Dve trećine staze čini lagani uspon. Poslednja trećina je dosta zahtevnija, uspon je strm i, na kraju, penje se po steni. Prvi deo puta ide kroz šumu i sipar.

Dolazi se do raskrsnice, na kojoj se odvajaju putevi za Kučki i Ljevorečki Kom.

Odatle je uspon nešto strmiji i vodi do raskrsnice, koja se nalazi ispod vrha.

Od raskrsnice se ide na desno, međutim, markacija, koja je dotle bila solidna, se gubi. Nailazi se na markaciju u vidu naslaganog kamenja, a pažljivim gledanjem uočićete i prilično izbledele markacije, na stenama. Nama je trebalo izvesno vreme da se snađemo i nađemo markiranu stazu. Ne gubite nadu, sigurno ćete je naći. U svakom slučaju, staza ide uzbrdo.

Na mestu gde kreće uspon po steni, najbolje je ostaviti štapove. Na jednom mestu, staza je poput noža, ali, iako nije toliko uska, ipak je potreban oprez i pažljivo penjanje. Konačno se izbija na vrh, sa koga se vide Vasojevićki, Ljevorečki i Srednji Kom, kao i mnogi drugi vrhovi i planine, koje nisam uspeo da identifikujem.

Komovi su zaista nestvarni i predstavljaju izazov za svakog planinara. Siguran sam da ove veličanstvene planine nikoga neće ostaviti ravnodušnim! Ko jednom dođe vratiće se ponovo, kad-tad!

Jul 2012. god.