TARKU (2190 m)

Tarku je planina koja pripada Karpatima. Karpatskom masivu pripadaju mnoge rumunske planine i vrhovi, ali Tarku je jedna od interesantnijih planina. Zanimljiva je zato što je beskrajno šumovita i zelena, kao, uostalom, i celi Karpati. Ne kaže se uzalud „zeleni Karpati“, oni to zaista i jesu.

Od Beograda do podnožja planine Tarku ima oko 240 km, tj., oko 4,5 sata vožnje. Put vas vodi do Vršca, a zatim na granični prelaz Vatin. Na granici obavezno kupite vinjetu za 3 evra, ona vam važi narednih 7 dana. Ako vas saobraćajna policija uhvati bez vinjete, kazna je 800 evra! I poštujete ograničenja za brzinu, Rumuni su tu jako rigorozni!

Nakon što uđete u Rumuniju, pratite putokaze prema gradovima koji se zovu Rešica i Karan-Sebeš. Rešica je prvi grad kroz koji se prolazi, zatim ide Karan-Sebeš. U Karan-Sebešu pratite putokaz na kome piše „Muntele Mic“. Muntele Mik je planina koja se nalazi nasupot planine Tarku. Isti asfaltni put vodi do Tarkua i do Muntele Mika, samo što je Tarku prva stanica. Ako od polazne tačke za Tarku nastavite vožnju asfaltnim putem, ubrzo ćete doći u podnožje Muntele Mika. Do vrha Muntele Mik biće vam potrebno oko 40 minuta hoda.

Od Karan-Sebeša pa do polazne tačke uspona na Tarku, potrebno je manje od pola sata vožnje. Lako ćete uočiti to mesto, nalazi se odmah pored glavnog puta, tu svi parkiraju kola:

Krećete sa oko 1400 m.n.v. Do vrha je potrebno 3,5 do 4 sata hoda. Uspon nije težak, samo ima dosta da se pešači. Uspon je sličan kao i uspon na Midžor na Staroj planini, možda malkice strmiji. Prvih sat vremena staza vas vodi kroz borovu šumu. Iz šume se izlazi na jedan proplanak sa malim jezerom i meteorološkom stanicom, koja služi i za prihvat planinara koji žele da prespavaju u podnožju planine. Staza je odlično markirana od podnožja do vrha, što karakterističnim crveno-belim markacijama, što naslaganim kamenjem. Nikako ne možete promašiti put do vrha, sve vreme dok hodate vidi se bela meteorološka stanica na vrhu Tarkua.

Kada od ove prelepe oaze krenete ka vrhu, pogled puca na sve strane! Jasno se vidi susedni Muntele Mik i veliki deo Karpata. Tarku dosta podseća na neku crnogorsku planinu, razlika je samo što je Tarku potpuno prekriven zelenim tepihom.

Muntele Mik

A na vrhu, Raj! Sve je zeleno, dokle god vam seže pogled! Vide se i Retezat, Godeanu, Peleaga i ko zna koliko karpatskih vrhova viših od 2000 m. Jednom rečju – fantastično!

Tarku

Retezat

Nemoguće je fotografijama dočarati svu lepotu i širinu Tarkua, taj osećaj se mora doživeti lično. Iako sam se trudio da postavim najlepše slike sa ove planine, shvatio sam da one ne mogu da prenesu ni delić onoga što se oseti kada se boravi u Karpatima.

Jun 2016. god.