KANJON REKE NERE I BEU

Kanjon reke Nere postao je veoma popularna destinacija među srpskim planinarima poslednjih par godina. Dešava se da za jedan dan vikenda preko 200 srpskih planinara pohodi ovaj kanjon! Došao je dan kada sam se i ja upustio u ovu avanturu, pa je red da precizno objasnim kako se dolazi do ovih veličanstvenih kanjona i šta se sve može videti u njima.

Valja napomenuti da je mnogo atraktivniji kanjon reke Beu, nego Nere. Na reci Beu nalazi se nekoliko fascinantnih vodopada. Najbolje je kanjone posetiti u proleće, tada ima najviše vode.

Put do Nere vodi, od Beograda, preko Pančeva, Kovina i Bele Crkve, do graničnog prelaza Kaluđerovo. Kada uđete u Rumuniju, nakon 100 metara, skrenite levo, u pravcu mesta Oravica (Oravita). Krajnja destinacija je 20 km udaljeno selo Potok (Potoc). Pratite putokaze i nećete promašiti. Sporedni put kojim se vozite prema selu Potok je veoma loš i pun rupa, zato obratite pažnju. Razdaljina Beograd-Potok je 120 km, što je oko 2,5 sata vožnje. Vinjeta do Nere vam nije potrebna.

Kada uđete u selo Potok, pratite drvene putokaze na kojima piše Cascada Beusnita. Put vas vodi izvan sela i uskoro dolazite do kraja asfaltnog puta, što znači da ste stigli na odredište. To je, u stvari, ušće reke Beu u Neru. Videćete 3 račvanja, levo, desno i pravo. Kod drvene nadstrešnice uglavnom se nalaze rendžeri, koji će vam naplatiti ulazak u Nacionalni park kanjon Nere-Beušnica. U martu ih nije bilo, tako da nismo morali ništa da platimo. Kod drvene nadstrešnice se ulazi u kanjon Nere, dok se u kanjon reke Beu ulazi prekoputa. Mi smo se prvo odlučili za kanjon reke Beu. Sledili smo putokaz za Lacul Ochiul Beiului.

Raskrsnica

Putokaz ka kanjonu Beu

Krajni cilj je vodopad Beušnica. Prvih 6,4 km ide se po potpuno ravnom, makadamskom putu, do malenog jezera Ochiul Beiului (prevodi se kao „Oko reke Beu“). Zatim se penjete uzbrdo, pored kaskada Beušnice, pa opet po ravnom, sve do vodopada Beušnica. Od jezera do vodopada ima oko 1,5 km. Dakle, ukupno oko 8 km u jednom pravcu. Istom stazom vraćate se nazad do raskrsnice, tj. ušća dve reke. Realno je da se ova distanca pređe za 2,5 sata hoda, ali, zbog besomučnog fotografisanja, odužiće se na više od 3 časa! Do jezera Ochiul Beiului i svih usputnih vodopada, može se doći i kolima, put je dovoljno širok. Staza je odlično markirana.

Kanjon reke Beu

Prvi vodopad na koji smo naišli, zove se La Vaioaga. Tu je i tabla koja vas usmerava prema vodopadu.

La Vaioaga

Na putu ka jezeru Ochiul Beiului nalaze se ove interesantne kaskade:

Nastavljamo dalje i uskoro dolazimo do jednog većeg kampa, gde preporučujem kraći odmor. U kampu se nalazi i veliki ribnjak, tako da se tu možete potpuno okrepiti a i prenoćiti, ukoliko imate šator.

Nakon što izađete iz kampa, markirana staza vodi vas nalevo. Uskoro dolazite do kaskada vodopada Beušnica. Odmah tu je i prelepo tirkizno jezerce „Oko reke Beu“ (Ochiul Beiului). Zaista prelepo!

Kasakde vodopada Beušnica

Ochiul Beiului

Od jezera se, prateći kaskade, ide uzbrdo, pa onda opet po ravnom, do pola sata udaljenog vodopada Beušnica. Napominjem da slike nisu rađene u fotošopu. Kakav prizor!

Vodopad Beušnica

Istom stazom smo se vratili nazad, do raskrsnice, i onda ušli u kanjon reke Nere. Staza je takođe markirana. Mislim da nismo prošli ni 50 metara a već se pred nama ukazao prvi od nekoliko tunela. Ti tuneli nastali su još u vreme Turaka. Na ovoj stazi nema vodopada i ona vodi do 4 km udaljenog sela Saska Romana. Mi smo prošli kroz sve tunele u prvih 500 m i vratili se nazad do raskrsnice.

Tunel u kanjonu Nere

Neki su tuneli jako kratki a neki dugački, mračni i niski. Obratite pažnju na visinu svoda, u nekom od tunela ne možete se skroz uspraviti. Ko zna na kakve sve čudne živuljke možete naleteti u ovim dugačkim i mračnim tunelima! Ja sam, izgleda, imao sreće 🙂

Lepa i lagana tura. Ko voli vodu, uživaće, onaj ko je ne voli, i on će uživati. Žubor vode smiruje, a vodopadi i kaskade su zaista fascinanti! Niko neće ostati ravnodušan! Sada mi je jasno zašto pola Srbije hrli na ovo prelepo mesto!

Mart 2017. god.