BUKOVIK (851 m)

Bukovik je planina koja se nastavlja na planinu Vujan, a završava piramidalnom planinom Ostricom. Negde sam pročitao da Bukovik i Ostrica potpadaju pod planinu Vujan i da najviši vrh, Veliki Vujan, zajedno sa Bukovikom i Ostricom, čini venac planine Vujan. Mada, Ostrica može da se posmatra kao zaseban vrh ili planina (slično kao i rudnička Ostrvica) ili kao istureni deo Bukovika. Bilo kako bilo, Bukovik i Ostrica pružaju priliku za jednu izvanrednu planinarsku turu i to ne mnogo zahtevnu.

Do početne tačke uspona, u selu Ostra, ima oko 140 km (2,5 sata vožnje). Od Beograda, ibarskom magistralom i autoputem Ljig-Preljina, dolazite u Gornji Milanovac (preko Takova i drugih sela). Od G. Milanovca pratite putokaze prema Lunjevici i Gornjoj Trepči. Posle sela Lunjevica, put vas vodi u pravcu Gornje Trepče. U G. Trepči je čuvena Atomska banja. Na raskrsnici se za G. Trepču i Atomsku banju ide levo, a vi skrenite desno, prema Čačku (postoji putokaz). Nakon 500 m skrenite levo i blago uzbrdo, na prvi asfaltni put koji vidite. Ne postoji putokaz, ali ovo je skretanje prema selu Ostra. Sa leve strane, blizu škole, ugledaćete ovaj znak:

Od ove table, vozite još 1 km, do kraja asfalta. Od ovog mesta počinje vaša pešačka tura:

Staza je izvanredno markirana! Markacije su sveže i jasne. Ide se makadamskim putem, uglavnom kroz šumu, do pred sam vrh Bukovika. Nakon pola sata hoda, dolazi se do raskrsnice:

Mi smo krenuli prema Bukoviku, iako je možda bolje poći prema Sokolici i Ostrici. Staza do Ostrice i sela Ostra i vrha Bukovika je odlično markirana, ali NIGDE ne postoji tabla sa putokazom za Bukovik, kada se sa Ostrice spustite u selo Ostra. Ko nema osećaj za prostor i orijentaciju, otići će ko zna gde! Zato što postoji još jedna markirana staza koja vas, od sela Ostra i groblja, vodi na potpuno drugu stranu. Zato je bolje prvo se popeti na Bukovik, pa tek onda otići na Ostricu.

Na ovom mestu treba obratiti pažnju. Može se ići kroz šumu, u pravcu strelice, ali je bolje nastaviti makadamom pravo i onda lagano izaći na raskrsnicu puteva.

Od početne tačke, za nekih sat i po vremena normalnog hoda i blagog uspona, dolazi se do druge raskrsnice puteva. Kod raskrsnice se nalazi i jedna kuća. Usput se otvara pogled na Vujan.

 

Vrh i jeste na nekih 15-20 minuta od ove table, ALI treba posebno obratiti pažnju na raskrsnici makadamskih puteva na sledećoj fotografiji. Nije mi jasno zašto tu ne postoji tabla ili jasna markacija koja upućuje na vrh? Dakle, ne idite pravo (u pravcu ove lepe devojke) već skrenite levo.

Čim skrenete levo, ODMAH skrenite desno i nagore u šumu. Iako ne izgleda kao staza, već kao neka vododerina, ipak je to pravi put. Tu ćete odmah naići na markaciju koja će vas, šumskim putevima, odvesti do vrha.

Vrh Bukovika (851 m) je u šumi, tako da ništa od spektakularnih pogleda. Do vrha nam je bilo potrebno oko sat i 45 minuta hoda (5 km). Pre nego što se uđe u šumu i krene prema vrhu, vidi se piramida Ostrica.

Od vrha vodi i markirana staza prema planini Vujan, ali se vi vratite do prethodne raskrsnice sa putokazima i krenite prema Ostrici (802 m). Za nekih 45 minuta hoda stići ćete do sela Ostra. Pratite putokaze do seoskog groblja. Ostrica dominira selom, tako da ćete se lako orijentisati. Od groblja vas markirana staza (sa desne strane groblja) vodi do prvih stena na Ostrici, a potom i do samog vrha. Od groblja do vrha može se stići za 25 minuta, iako je uspon malo jači.

Pogled sa Ostrice je fantastičan! Susedni Bukovik je nadohvat ruke, a nazire se i Vujan. Mnogo lepše nego na Bukoviku. A osećaj prostora i slobode je izuzetan!

Markiranom stazom se vraćamo nazad do groblja. Mi smo se istom stazom vratili nazad, gde smo parkirali kola. Ali smo prvo pokušali da napravimo kružnu i kraću turu do mesta gde smo parkirali vozilo. Međutim, nismo uspeli. Uprkos odličnim markacijama, nije bilo šanse da pogodimo pravu stazu. A evo i zašto.

Kada se siđe sa Ostrice, markirana staza vodi nazad prema Bukoviku. Druga markirana staza vodi u suprotnom pravcu, prema utvrđenju Sokolica. Mi smo pratili markiranu stazu do Sokolice. Do nje smo stigli za oko 45 minuta hoda. Sokolica je jedno brdo na kome su vidljive zidine nekadašnje tvrđave. Smatra se da je tvrđava nastala u 10. veku, na temeljima ranovizantijskog utvrđenja iz 4. veka. Meštani sela i danas nalaze razne arheološke predmete oko tvrđave. Ispod tvrđave je jedna pećina za koju je vezana legenda o skrivenom blagu Nemanjića i kruni cara Dušana. Priču možete naći na internetu. Predanje kaže da ulaz čuva ogromni smuk. I da se povremeno pojavljuje monah-čuvar na ulazu pećine.

 

Markirana staza dalje vodi ispod brda Sokolica, ali ne znam gde. Od Sokolice bi trebalo da postoje markacije nazad prema početnoj tački ove ture. Tako bi ova staza bila kružna. I te markacije postoje, ali putokaza NEMA! Neko bi trebalo da, kod Sokolice, postavi tablu sa putokazom. Ovako, bez markacije, sleduje povratak do Ostrice i sela Ostra, pa ispod Bukovika nazad do polazne tačke. Duplo duži put. Zato je bolje kod prve raskrnice, sa početka ove priče, krenuti prema Sokolici i Ostrici i onda se nekako snaći do vrha Bukovika.

Sve u svemu, jako interesantna tura. Iako izgleda naporno, zapravo i nije. Dužina ture je oko 16 km, ako se zatvori krug. Ako se vraća istim putem nazad, onda je koji km više (2-3 km). Toplo preporučujem svima, koji se dobro orijentišu, da obavezno posete ova dva vrha i pokušaju da pronađu skriveno blago srpskih vladara 🙂

Jun 2018. god.