KANJON REKE ŠUŠARE I ĐAVOLJE JEZERO
Kao što sam već ranije pisao, kanjon Nere odavno je postao hit destinacija srpskih planinara. Ovde će biti detaljno opisana još jedna interesantna tura u nacionalnom parku kanjona Nere i Beušnice. Ovu stazu ne pohodi baš mnogo srpskih planinara. Razumem i zašto, tura nije nimalo naivna za nekoga ko je početnik. Ima dosta da se hoda, a ima i par jačih uspona. Ovde je u glavnoj ulozi pritoka Nere, reka Šušara. Tek na kraju ture, kao šlag na tortu, dolazi Nera, tj. Đavolje jezero (Lacul Dracului).
Staza počinje na kraju sela Saska Montana. Put do Saska Montane vodi, od Beograda, preko Pančeva, Kovina i Bele Crkve, do graničnog prelaza Kaluđerovo. Kada uđete u Rumuniju, nakon 100 metara, skrenite levo, u pravcu mesta Oravica (Oravita). Krajnja destinacija je 20 km udaljeno selo Saska Montana (Sasca Montana). Pratite putokaze i nećete promašiti. Sporedni put kojim se vozite prema selu Saska Montana je veoma loš i pun rupa, zato obratite pažnju. Razdaljina Beograd-Saska Montana je 120 km, što je oko 2,5 sata vožnje. Vinjeta vam nije potrebna.
Kada uđete u Saska Montanu, vozite samo pravo, do kraja asfaltnog puta. Tu ćete videti tablu koja označava početak staze i ulazak u kanjon reke Šušare. Staza je odlično markirana, samo pratite plavi krst i nema šanse da se izgubite. Do vodopada Šušare ima oko 3 km, što je oko 45 minuta malo bržeg hoda. Staza do vodopada je jako lepa i nije naporna. A vodopad je predivan! Visok je 15 metara i osvaja svojom lepotom.
Od vodopada Šušara, biće vam potrebno još oko sat vremena hoda da izađete iz kanjona. Staza sve vreme ide kroz šumu. Da biste izašli iz kanjona, moraćete da savladate prilično strm uspon. Nije to ništa nepremostivo, ali može da bude naporno. Uskoro ćete izaći na makadamski put ispred sela Karbunari (Carbunari). Krenite levo makadamskim putem, desno se ide ka selu Karbunari (dole) i Saska Montani (desno). Tim makadamskim putem se možete vratiti nazad, na početak staze u Saska Montani. Mi smo se vratili upravo tim putem, jer je počeo da nas hvata mrak. Trebalo nam je malo više od 2 sata hoda do Saska Montane. Dakle, kada izađete na makadamski put ugledaćete putokaz ka Đavoljem jezeru (Lacul Dracului). Tabla kaže 2 sata, ali je sigurno potrebno bar 15-20 minuta više.
Odavde pratite drugu markaciju, ovu:
Za nešto manje od pola sata hoda dolazi se do Poljane Logor, odmorišta za planinare.
Od Poljane Logor, hodali smo oko 2 sata do Đavoljeg jezera. Ukupno 4 sata i 15 minuta od početne tačke u Saska Montani. Sa makadamskog puta skreće se levo i šumskom stazom Ocasul porcului (Ognjište svinje) spušta do Kraka svinje (Cracului porcului). Spust je na nekim mestima pomalo strm. Na toj trasi se nalazi jedan manji vidikovac, sa koga se vide brda iznad kanjona Nere.
I onda se pred vam ukazuje nešto veličanstveno! Ovako modroplavu boju jezera nikada i nigde nisam video. Zaista se nisam nadao ovakvoj lepoti! Đavolje jezero je premašilo moja očekivanja!
Legendu o nastanku jezera možete pronaći na internetu. Uživajte malo u slikama:
Lepota Đavoljeg jezera sigurno vas neće ostaviti ravnodušnim. Impresije koje smo poneli jasno se ocrtavaju na našim licima na fotografiji koja sledi, napravljenoj na obali Nere, na 20 metara od jezera Lacul Dracului.
Novembar 2017. god.