TARA (Zborište 1544 m)

Tara je sigurno jedna od naših najlepših planina. I najvećih. Kada vidim koliko prostranstvo zauzima, Tara je za mene ogromna! Tara ima pregršt vrhova i vidikovaca, tako da planinaru nikada neće biti dosadno. Sve staze su odlično markirane i obeležene putokazima, nema šanse da se zaluta. Ovo je planina na kojoj je sve pod konac, jasno su obeležene staze, ne zagađuje se životna sredina a i planinske kolibe se savršeno uklapaju u krajolik. Milina! Siguran sam da je Tara najbolje markirana planina u Srbiji.

Od Beograda, put do Tare vodi preko Valjeva, Rogačice i Bajine Bašte. To je nešto više od 180 km, ili oko 3,5 sata vožnje. Pre ulaska u Bajinu Baštu, zaustavite se na proširenju gde piše „Kuća na Drini“ i uživajte u pogledu.

U Bajinoj Bašti, pratite putokaz za Perućac. U Perućcu obiđite reku Vrelo, koju još zovu i Godina, zato što je dugačka samo 365 metara. Oko ove rečice izgrađen je restoran, sa fantastičnim pogledom na Drinu.

Posle Perućca skrenite levo, prema Mitrovcu. Mitrovac je poznato izletište i nalazi se na 1024 m.n.v. Od Mitrovca krenite pravo, prema Zaovinama, i nakon 2 km zaustavite se u mestu Krnja Jela. Odavde vodi staza do Zborišta (1544 m), najvišeg vrha Tare na srpskoj strani. Inače, najviši vrh Tare nalazi se u Bosni i zove se Veliki Stolac (1673 m).

Do  Zborišta je potrebno 2 sata i 40 minuta ako se ide pored vrha Gavran (1453 m). Tim putem bolje je vratiti se nazad i tako napraviti zanimljivu kružnu turu. Staza kojom smo mi išli prelazi se za 3,5 sata hoda i vodi preko zaseoka Sekulići, Ljutog polja i Miloševca. Ova staza obiluje prelepim pejzažima i svakako vredi truda, a nije ni naporna.

Nakon 2 km pešačenja, malo pre Sekulića, dolazi se do mesta Tankosin grob.

Još 500 metara i ulazi se u Sekuliće. U selu se nalazi i lepa crkva posvećena caru Lazaru. Iz sela se vidi i Zaovinsko jezero.

Veoma brzo se dolazi i do Ljutog polja, na kome se vidi sva lepota Tare.

Staza je zaista odlično markirana i sve vreme ste na makadamskom putu. Ipak, na mestu gde su za stablo drveta pričvršćene dve pivske flaše (lako ćete ga uočiti), pažljivo gledajte markaciju, ja sam uspeo da pogrešim.

Uskoro dolazite do grebena Miloševac, a malo kasnije i do raskrsnice ispod samog vrha. Odavde se vidi i vrh Gavran (1453 m).

Na  ovoj raskrsnici idite levo i nagore, u šumu, tu prestaje makadamska staza. Za manje od pola sata naći ćete se na Zborištu. Pogled sa vrha je, moram to da kažem, bezveze. Čak bih se usudio da kažem i da je vrh ružan. Ali, najviši vrh je najviši vrh. Ako pođete malo napred i siđete 20 metara niže, možda ćete i imati neki pogled.

Vratite se šumskom stazom do raskrsnice na makadamskom putu. Tu se nalazi putokaz za Gavran, koji vas može zbuniti. Dakle, kada se nađete na makadamskom putu, idite desno, kuda ste i došli do Zborišta i nastavite da pratite makadamski put sledeći putokaze prema Gavranu.

Za  nekih pola časa hoda, sledeći putokaze, dolazi se do vrha Gavran. Pogled sa njega je mnogo lepši nego sa Zborišta, zato se i vredi vratiti ovim putem nazad. Sa Gavrana se vide i crnogorske planine, stepenasto poređane. Nesvakidašnji prizor!

Od  Zborišta do Mitrovca, stazom koja vodi preko Gavrana, potrebno je 2,5 sata hoda. Usput ćete videti još mnogo prirodnih lepota Tare, poput ovih pečurki, koje kao da su izašle iz dečje slikovnice.

Avgust 2016. god.