RUJ (1706 m)

Planina Ruj nalazi se na samoj granici Srbije i Bugarske. Vrh je zajednički i dok idete prema njemu možete se kretati po samoj graničnoj liniji, sa jednom nogom u Bugarskoj a drugom u Srbiji.

Na uspon se kreće iz sela Rakita. Rakita je udaljena oko 40 km od Pirota. Od Pirota se ide ka Dimitrovgradu i isključuje ka selu Sukovo, postoji putokaz. Preporučujem obilazak sukovskog manastira Presvete Bogorodice.

Zatim se ulazi u živopisni kanjon reke Jerme.

 

U selu Poganovo nalazi se manastir Sv. Jovana Bogoslova, poznatiji kao Poganovo, iz 14-og veka. Manastir je zadužbina Konstantina Dejanovića.

Prolazi se kroz Zvonačku Banju i nakon 3 km dolazi u selo Zvonce.

Asfaltni put vodi još 3 km do sela Rakita (700 m). Odatle počinje markirana staza.

Postoje dve varijante uspona na Ruj. Jedna je preko sela Vuči Del, ali ta staza je slabo markirana i ne bih je preporučio, druga je preko vrha Rakitski kamen (1457 m) ili Vetren, kako se još zove. Staza je odlično markirana do skretanja za Rakitski kamen.

Staza do Vetrena sve vreme ide kroz šumu, malo pre vrha izlazi se na jedan proplanak. Sa ovog mesta se nazire vrh Vetren i ostale planine u okruženju.

Ponovo se ulazi u šumu i uskoro nailazi na skretanje za Vetren.

Pored ove table, postoje još dve, tri markacije na drveću kada se krene uzbrdo. Dalje nema markacije, zato držite pravac nalevo, na toj strani je vrh. Ide se oko 10 minuta kroz šumu i izlazi na padinu iznad koje je Rakitski kamen (1457 m). Sa Vetrena se vidi Ruj, kao i Vlaška planina i Greben (između kojih je kanjon Jerme), Asenov kale, Suva planina… Od Rakite do Vetrena meni je trebalo nešto manje od 2 sata hoda.

Sa Vetrena se vraćate na šumsku stazu i krećete ka 2 sata udaljenom Ruju. Postoje markacije koje posle nekog vremena nisu tako česte, ali pratite samo put sa tragovima guma i nema problema. Ubrzo se iz šume izlazi na čistinu i padinu ispod samog vrha. Markacije se nalaze i na graničnim kamenovima. Nekih 300 m ispod vrha nalazi se izvor, kraj njega je pobodena bela motka sa markacijom.

Taj dan kada sam se popeo na Ruj, bio je organizovan 4-i tradicionalni međunarodni uspon na Ruj. Bugari su se peli sa bugarske, a mi sa srpske strane, trebalo je da se sretnemo na vrhu. Međutim, bugarski graničari to nisu dozvolili pa su se bugarski planinari ipak popeli sa srpske strane. Ja sam imao tu sreću da se popnem mnogo pre svih, na vrhu sam zatekao Danijela, snimatelja TV Pirot. Imali smo malu raspravu sa jednim nervoznim bugarskim graničarem, ali ipak nismo zaratili s Bugarskom!

Ruj je jedan od vrhova po mom ukusu. Nema drveća da vam zaklanjaju pogled, trava je niska i vidici su prelepi! Ceo greben Ruja je takav, idealno mesto za uživanje! Šteta što je interesantniji deo grebena kod komšija. Sa vrha se vidi i Jarlovsko jezero u Zne polju. Kažu da je to bugarski Pešter.

Povratak u Rakitu može biti istom stazom, što preporučujem, ili preko sela Vuči Del, što je možda kraća varijanta, ali i neizvesnija. Markacije postoje, ali odjednom potpuno nestaju, tako da se čovek zapita da li je zaista na pravom putu? I postoji par raskrsnica na kojima je moguće pogrešiti, ako ne znate na kojoj strani je Rakita. Dakle, bolje je istom stazom nazad, najkraći je onaj put koji znaš!

 

Jun 2013. god.