PROKLETIJE (Karaula 1915 m, Trojan 2190 m)

O lepotama Prokletija sam već dosta rekao u opisu Karanfila, tako da se ne bih opet ponavljao. Jedino ću ponoviti kako se dolazi do ovih fantastičnih planina.

Dakle, maršruta je sledeća: Beograd-Preljina-Raška-Novi Pazar-Rožaje-Berane-Andrijevica-Plav-Gusinje. Ukupno oko 450 km. Od Gusinja se prate putokazi ka 7 km udaljenoj dolini Grbaje. U Grbaji se nalazi planinarski dom “Branko Kotlajić“ koji pripada PD “Radnički“ iz Beograda. Dom je na 1160 m.n.v. Nažalost, u domu nema struje i vode, ali postoji izvor negde iza doma. Većina staza ka prokletijskim vrhovima polazi od ovog doma. Pola kilometra od doma nalazi se i jedan eko-katun, gde se takođe može prespavati. Tu već ima struje, a i vode.

Do Karaule (1915 m) vodi markirana staza. Sve vreme se ide kroz šumu. Ja sam na vrh izašao za oko 3 sata, ali sam hodao baš lagano i uživao. Na ovom mestu potrebno je obratiti pažnju:

Tu se razdvajaju staze za Volušnicu, koja je levo, i Karaulu koja je desno. Ali ne desno na gore, nego baš desno! Ima markacija na drvetu, a i vidi se uska stazica, mada ne na prvi pogled.

Nakon 2 sata hoda dolazi se do raskrsnice za Trojan i Karaulu. Za nepun sat ste na Karauli, usput obratite pažnju na bezbroj borovnica i nešto manje šumskih jagoda i malina ispod vrha. Nisu mogle odabrati bolje mesto da izrastu, okrepljenje je ovde itekako dobrodošlo!

 

Najzad, vrh! U daljini su Karanfili, Popadija, Volušnica i Talijanka. S jedne strane je Trojan, s druge Vezirova brada, vidi se Gusinje, Visitor, Plav i Plavsko jezero. Lepo, kao uostalom i sve na Prokletijama.

Vraćamo se na šumsku raskrsnicu i krećemo na Trojan. Trojan je greben koji se sastoji od tri vrha, po njima je i dobio ime-Trojan. Staza je zarasla i ne vidi se, izgleda kao da je nema, mi smo samo zahvaljujući iskustvu našeg vodiča posle 5 minuta izašli na makadam koji vodi ka Trojanu. Izgleda da se ovaj vrh retko penje, trebaće vam dosta sreće na ovom mestu da biste “uboli“ stazu.

Iz šume se izlazi na jednu dolinu sa koje je divan pogled na sva tri Trojana. Ovaj skroz desno je najviši vrh, Veliki Trojan (2190 m).

 

Staza vodi nalevo, pored jednog izvora i ulazi u šumu.

Iz šume se izlazi na put koji vas preko grebena lagano vodi ka najvišem vrhu. Uskoro se nailazi na markaciju. Moram da napomenem da od raskršća ispod Karaule pa do grebena Trojana nema markacija! Od raskršća pa do vrha potrebno je oko tri sata. Ili dobrih 5 sati ako se krene pravo iz Grbaje.

Završni uspon na Trojan počinje od, tzv., Šupljih vrata. To je jedan interesantan prerast, a nije isključeno da je nekada bila i pećina koja se obrušila.

Još malo napora i na vrhu ste! Odavde se vide iste planine kao i sa Karaule, plus Komovi i gomila albanskih planina. I Maja Jezerce, najviši vrh Prokletija u Albaniji. Impresivno!

Trojan je granica Crne Gore i Albanije. Granični kamen je postavljen po celom grebenu, možete hodati malo albanskom, malo crnogorskom stranom. Naravno, ova granica odavno nije pod stražom, tako da nema bojazni od graničnih patrola.

Grebenom krećemo u pravcu Popadije, namera nam je da pored nje popnemo i Talijanku i Volušnicu. Markirana staza nas vodi u Albaniju. Negde smo pogrešili i došli do mesta gde je silazak nemoguć. Morali smo dole niz strmu padinu i sipar, to je nešto što nije za svakog. Ušli smo u atar albanskog sela Lepuše, usput smo sreli i nekoliko Albanaca koji beru borovnice. Ako se odlučite za Popadiju, Talijanku i Volušnicu, savetujem vam da sa Trojana idete nazad u dolinu i tražite stazu ili da sa grebena siđete gde vam se učini zgodno, ako to uopšte bude moguće. Mislim da čak i postoji neka staza koja sa grebena vodi ka ovim vrhovima, ali mi smo je nažalost promašili. Stigla nas je i kiša, tako da Popadija, Talijanka i Volušnica ostaju za neki drugi put. I to je dobro, razlog više da se ponovo dođe na Prokletije!

U povratku svraćamo u Gusinje i obilazimo čuvene Alipašine izvore, nešto zaista izuzetno!

U Gusinju postoje putokazi ka mnogim vrhovima i prirodnim lepotama. Nakon Alipašinih izvora odlazimo ka Savinom oku i vodopadu Grlje. Oni se nalaze na ulazu u dolinu Ropojane, u selu Vusanje, na samoj crnogorsko-albanskoj granici. Savino oko je nešto fenomenalno i prelepo, maleno jezerce sa tirkizno plavom bojom koja još više dolazi do izražaja kada Sunce obasja jezero! Neko reče da je temperatura vode 5 °C i možda je u pravu, noge su mi se momentalno sledile kad sam kročio u jezero! U sredini jezera dubina je 6 m. Iz Savinog oka nastaje reka Skakavica koja, nakon 2,5 km, pravi vodopad Grlje visok oko 15 m.

Prema Savinom oku vodopad Grlje mi i ne deluje kao nešto posebno, mada pored ovog glavnog vodopada postoji još i devet manjih, ali za to je potrebno uže i alpinističko umeće!

Još jedna lepa prokletijska (da ne kažem prokleta) tura. Dolina Grbaje je na 1160 m.n.v., tako da se sa ova dva vrha može napraviti visinska razlika od oko 1700 m, što nikako nije za potcenjivanje!

Neko je rekao da ko jednom vidi Prokletije, ostaje zauvek zaljubljen u njih. Ta izreka je 101 % tačna! Baš bih voleo da vidim nekog ko može da odoli ovim impozantnim vrhovima!

 

 Avgust 2013. god.