MORAČKE PLANINE (Stožac 2141 m, Kapa Moračka 2226 m, Zagradac 2217 m, Sv. Ilija 2052 m, Veliki Žurim 2035 m, Mali Žurim 1965 m)

Moračke planine su jedno od najlepših mesta na kojima sam bio. Prosto je neverovatno kakva se lepota nalazi na samo 30 km od urbanog Nikšića!

Ako želite da uživate u prelepim predelima u toku vožnje, preporučujem put preko Bosne i, dalje, kanjonom Pive, ka Nikšiću. Dakle, od Beograda se putuje ibarskom magistralom, prema Užicu, odakle se skreće ka Višegradu, u Bosni. Kod Višegrada se nalazi manastir Dobrun. Zanimljivo je da pruga prolazi svega par metara od glavne kapije manastira!

Višegrad je poznat po mostu, koji je bio inspiracija našem Ivi Andriću, za roman “Na Drini Ćuprija“, za koji je dobio Nobelovu nagradu.

Put vas dalje vodi preko Goražda i Foče, ka Šćepan Polju, gde se ulazi u Crnu Goru. Kod Šćepan Polja, reke Tara i Piva prave Drinu. Tu su i kampovi, iz kojih se kreće na rafting Tarom.

Magistralni put dalje vodi kroz prelepi kanjon Pive. Savetujem kratak odmor u Plužinama i osveženje u Pivskom jezeru.

Ne treba zaobići ni Pivski manastir.

Kada dođete u Nikšić, pratite putokaze koji su dati na ovom linku: http://home.etf.rs/~vm/lukavica/howtogetthere.html

Dolazite do Bojovića Bara (1496 m), u podnožju Malog i Velikog Žurima.

Tu prestaje asfaltni put. Mi smo autom produžili dalje, kamenitim putem, ka katunima u mestu Nikšin Kiljan, s obzirom da smo tamo imali smeštaj. Automobili idu ovim putem bez problema, mada nikad se ne zna na kakvu rupu možete naleteti. Nikšin Kiljan je jedno prelepo mesto, sa par katuna, koji pripadaju Piperima, i crkvom posvećenom Sv. Iliji. Celo područje Moračkih planina deo je Župe Nikšićke.

Odmah se oseti neverovatan osećaj slobode, koji pruža ovo mesto. Nema nijednog drveta; okolo je sve sami kamen i pogled puca na sve strane! Izvora pitke vode ima na svakom koraku, nema asfalta ni struje… Malo ko bi poverovao da se ovako nešto nalazi tako blizu Nikšića! Ljudi su izuzetno gostoprimljivi, ljubazni i predusretljivi, jedva čekaju da razmene koju reč sa onima koji dolaze iz sveta, uz obaveznu čašicu loze. Inače, ovaj deo se još naziva i Lukavica, zbog ćudljivih i promenljivih vremenskih prilika.

U porti crkve Sv. Ilije nalazi se kameno obeležje (kiljan) mesta pogibije vojvode Nikše, rodonačelnika plemena Nikšići, po kome je i grad Nikšić dobio ime. Od crkve Sv. Ilije ide se ka Kapetanovom jezeru, nekih 3 km. Jezero je dobilo ime po kapetanu Mušoviću, čiji se ostaci katuna i dalje tu nalaze. Jezero je na 1678 m nadmorske visine.

Oko jezera su manje vikendice, a u dve se nalazi nešto kao restoran, gde možete pojesti kačamak i popiti piće. Levo od jezera, ide se na najviši vrh Moračkih planina, Kapu Moračku. Kozja staza, koja ide na desno, vodi do Manitog jezera i vrha Stožac. Mi smo se prvo odlučili za desnu stranu. Od Kapetanovog jezera, do vrha Stožac, ima oko sat i po hoda. Kako se penjete naviše, pogled na Kapetanovo jezero je sve lepši.

Uskoro se nailazi na Manito (Brnjičko) jezero.

Prolazi se Manito jezero, i nakon 100 m, na jednom prevoju, skreće se levo, ka kuloaru, koji vodi na Stožac (2141 m). Drugi naziv za ovaj vrh je Kapa Stožačka. Sa Stožca se pruža pogled na surove crnogorske planine. Na vrhu je poboden krst.

Pogled na Manito i Kapetanovo jezero sa Stožca

Odatle se odlično vidi najviši vrh, Kapa Moračka (2226 m), a desno od njega i drugi vrh po visini, Zagradac (2217 m).

Sledi povratak do Kapetanovog jezera i nastavak pešačenja do najvišeg vrha Moračkih planina.

I konačno, nakon 2 sata pešačenja – Kapa Moračka ili Lastva, kako je još zovu, na 2226 m. Pogled za pamćenje!

Oni hrabriji mogu pokušati uspon i na Zagradac, mada je staza prilično strma i uska.

Dakle, moguće je u jednom danu videti dva jezera i osvojiti 3 vrha.

Sledeći dan bio je rezervisan za uspon na Veliki i Mali Žurim. Vratili smo se nazad do Bojovića Bara i krenuli ka Velikom Žurimu (2035 m).

Nakon sat i po hoda izlazi se na vrh. Sa vrha se odlično vidi susedni Mali Žurim.

Zatim sledi spust, pa nešto strmiji uspon na Mali Žurim (1965 m).

Sa vrha Malog Žurima vidi se i vrh Sveti Ilija, kao i susedni Veliki Žurim.

Krećemo da se spuštamo i da se penjemo ka vrhu Sv. Ilija (2052 m). Čini nam se da je iza sedam brda i dolina, nekako nam je uspon do njega bio najnaporniji. Valjda smo nakon svakog uspona očekivali vrh, pa nas je saznanje, da treba da pređemo još jedno, pa opet još jedno, brdo, dodatno frustriralo. Na kraju smo došli do toliko željenog cilja.

Ni mi ne bismo znali koji je vrh Sv. Ilija, da nam jedan pastir nije rekao i uputio nas u njegovom pravcu. Na vrhu postoji izvor, koji nismo našli. Drago nam je da smo i u drugom danu uspeli da osvojimo nova tri vrha. Inače, Mali Žurim se može popeti i preko sipara, pa kroz kuloar; postoji utabana staza do kuloara. U tom slučaju, na vrhu ste za sat i po. Penjanje kroz kuloar je malo naporno, ali dosta skraćuje put.

Usledio je povratak u Nikšin Kiljan gde smo stigli predveče, taman da uživamo u zalasku Sunca. Radosni i smireni, nadahnuti lepotom ove netaknute prirode, skoro istovremeno zaključujemo da, gde dođu struja i asfalt, tu prirode i mira više nema.

Manastir Ostrog nalazi se na 25-om kilometru puta koji, od Nikšića, vodi ka Danilovgradu i Podgorici, i idealna je destinacija za završetak ove naporne planinarske ture. Poklonjenje moštima Sv. Vasilija Ostroškog uneće u vas dodatni mir, koji ste već stekli obilazeći predivne Moračke planine.